Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Analiza kretanja kursa Evro - Dolar". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU

EKONOMSKI FAKULTET

Predmet: Međunarodni ekonomski odnosi

SEMINARSKI RAD

Tema: Analiza kretanja kursa evro/dolar

Mr Nenad Stanišić         Ivan Vesović

Smer: Opšta ekonomija

Kragujevac, 2009. SADRŽAJ

Uvod.........................................................................................................................   2

1. Faktori koji određuju superiornost jedne valute...................................................         3

2. Procena međunarodne uloge dolara....................................................................       5

3. Dosadašnja međunarodna upotreba evra............................................................        6

4. Evro i dolar u savremenim uslovima....................................................................       8

ZAKLJUČAK............................................................................................................     11

LITERATURA...........................................................................................................      12

Uvod

Po završetku Drugog svetskog rata, dolar se izdigao u neprikosnovenog lidera među svetskim valutama, što je bio događaj istorijskog značaja. 1899. godine, udeo funte u poznatim deviznim rezervama zvaničnih institucija bio je duplo veći od udela narednih konkurenata, franka i marke, i znatno veći od dolara. Do 1945. godine, međutim, odnos dolara i funte, ovako izražen, tačno je preokrenut. Sam rat – uključujući američke zajmove i britanske pozajmice i druge posledice – je dovršio uspon dolara na vrh. Američka ekonomija prerasla je britansku po veličini 1872. godine. Tokom godina nakon 1914. godine SAD je prešla iz pozicije neto dužnika u neto poverioca, dok je Velika Britanija išla u obrnutom smeru. Ovo je u velikoj meri bilo vezano za britanske zajmove od SAD kako bi finansirali učešće u Prvom svetskom ratu. Dolar je bio jedina valuta koja je ostala konvertibilna prema zlatu po fiksnoj ceni tokom dvadesetih godina prošlog veka. Kako je uticaj dolara rastao, njegova upotreba u međunarodnoj trgovini se ubrzano širila. Funta je zadržala ključnu poziciju u međunarodnom trgovinskom sistemu jedino usled inercije u međunarodnim trgovinskim aranžmanima. Ipak, do 1945. godine, svrgavanje je dovršeno.

Pad značaja funte jasno je bio deo šireg konteksta u kom je Velika Britanija gubila ekonomsku nadmoć, kolonije, vojnu snagu i druga svojstva međunarodnog hegemona. Kako se sada neki pitaju da li je SAD stupila na stranputicu „imperijalnog preterivanja“, sledeći primer Velike Britanije, sudbina funte je možda korisno upozorenje. U 21. veku zajednička evropska valuta – evro izrastao je u kredibilnog potencijalnog konkurenta dolaru kao vodećoj međunarodnoj valuti, na isti način kao što je dolar pretekao britansku funtu pre 70 godina.

1. Faktori koji određuju superiornost jedne valute

Postoji veliki broj faktora koji determinišu snagu i superiornost jedne valute, a najznačajniji među njima su:

1. Veličina ekonomije i trgovine. Valuta zemlje koja ima veći udeo u međunarodnom dohotku, trgovini i finansijskom sistemu prirodno ima i veću prednost. Američka ekonomija i dalje je najveća u smislu društvenog proizvoda i trgovine. Prema tim pokazateljima, Japan bi trebalo da bude na drugom mestu, ispred Nemačke. Ne uzimajući u obzir neutemeljene strahove, nikada nije bilo izvesno da Japan, zemlja sa upola manjom populacijom i daleko manjom površinom i prirodnim resursima, preuzme vodeću ulogu od SAD u pogledu ekonomske veličine. Međutim, evro je sada domaća valuta za 15 zemalja. Zajedno, njihova „težina“ je znatno veća u poređenju sa samom Nemačkom ili Japanom. S tim u vezi, vrednost američkog BDP-a, na početku 2008. godine, je po prvi put pala iza BDP-a evrozone. Veoma je verovatno da će svih 12 zemalja koje su postale članice EU u poslednjih 4 godine na kraju pristupiti i EMU-u, što će dodatno da poveća evropski BDP u odnosu na američki. Ako bi i ostale tri dugoročne članice EU – Velika Britanija, Švedska i Danska – prihvatile evro, evrozona bi definitivno ekonomski prerasla SAD.

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]